Decak sa kacketom i gitarom koji je pre 22 godine pevao o "kokuznim vremenima" izrastao je u jednog od najcenjenijih i najpopularnijih kantautora na ovom podneblju. "Pre neki dan sam navrsio 45. i kao da se nalazim u fazi komicara koji je uvideo taj apsurd da zivot, u stvari, uopste nije komican. Ja nisam komicar, ja pisem pesme i pevam, ali pevam kao decak koji prolazi kraj groblja; pevam jer me je strah od onoga sto ce biti sutra, a na sta ne mogu uticati", kaze Dino Merlin na pocetku ekskluzivnog intervjua za "Blic".

Novi singl se zove "Otkrit cu ti tajnu". Imate li potrebu da kroz pesme saopstavate neke istine, otkrivate tajne?
- Naravno da imam potrebu da govorim i da izbacujem iz sebe ovu muku, jer svaka umetnost je potpuno individualna. I ova kao i neke druge moje pesme su neko moje ja - ili juce ili danas ili sutra. I ova pesma je nastala u kosmaru sumnji i pitanja. Svi mi imamo svoje tajne i u odredenom trenutku se zapitamo sta ce se desiti ako ih poverimo, recimo voljenoj osobi. cin otkrivanja tajne donosi rasterecenje prenoseci deo bremena na leda onome kome je poverena, i tu se otvara bezbroj pitanja, a jedno od presudnih jeste da li neotkrivanjem te tajne zasticujemo voljenu osobu. cinom otkrivanja tajne izmedu dvoje ljudi otvara se provalija, ali istovremeno i gradi most preko nje. Od stepena poverenja i ljubavi medu njima zavisi koliko ce taj most biti siguran. Ima tu mojih istina, ima tudih prica, ali i omaza licnostima i umetnickim delima koja mi daju inspiraciju.

Prosli album "Burek" je ocenjen kao antiglobalisticki.
- Globalizam nije ni dobar ni los - on naprosto jest. Nisam ja nikakav protivnik globalizma, ali nisam ni guska koja srlja u maglu. Naravno da je nemoguce biti aktivan ucesnik javnog zivota, a ne biti deo globalnog mozaika. Globalizam nam je doneo brz protok informacija i osecaj da smo gradani sveta. No, globalizam nam namece i konkurenciju u svim segmetima stvarnosti. Ali prihvatajuci darove civilizacije, moramo prihvatiti i ponekog crva u jabuci.

Rekli ste da globalizam unistava moralne vrednosti.
- Da. Jer celu planetu navodi da se usmeri samo ka jednom cilju - profitu. Svestan svih prednosti koje donosi globalizam, ja se ipak zalazem za ocuvanje individualnih i lokalnih posebnosti, jer Bog je svoju bastu stvorio sarenom. Zato ce moja muzika, kao i do sada, biti raznolika i sarena, ali cu u njoj uvek nastojati da sacuvam dasak lokalnog. Dobre stvari pocivaju na jednostavnosti. Kada su najpoznatijeg sarajevskog cevabdziju upitali u cemu je tajna njegovih cevapa, rekao je - jednostavno, jarane, samo jednostavno. Po cemu je „Burek“ antiglobalisticka prica - po tome sto mi imperativ profita jos uvek ne moze narusiti carobni proces mastanja.

Kakvo je Sarajevo danas? Ima li onog prepoznatljivog duha?
- Hvala Bogu, ima. Ali kao i svaki grad na planeti, i Sarajevo se menja. Kako je Bosna i Hercegovina zemlja u tranziciji koja je nedavno izasla iz iscrpljujuceg rata, a u kojoj i dan-danas stvari nisu postavljene kako treba, tako je i njen glavni grad kosmopolis cudnih krajnosti. Taj tipicni sarajevski duh koji je, pogotovo vama koji gledate sa strane, najzanimljiviji brend grada, i dalje je prisutan i nikada nece izumreti, jer je naprosto urastao u reljef. Sarajevo je evropski Jerusalim - obdaren bezgranicnom lepotom, ali pomalo i uklet, jer ta lepota nikada nece prerasti u potpuni rahatluk.

Sta je izazivalo kreativni nemir u vreme prvog albuma, a sta danas?
- Nuzda. Svaka umetnost nastaje najpre iz nuzde. Kad radite na takvom mestu gde, kad otvorite ormaric u kojem su dzepovi vase radne odece puni bubasvaba koje morate prvo istresti da biste obukli istu, i kad sidete u halu u kojoj su temperatura i nivo masnoca u vazduhu nepodnosljivi i kad tu morate provesti dvanaest sati, cesto i u nocnoj smeni, a ja sam sve to radio, sve sto vam se u zivotu posle dogodi cist je dobitak. Ali, svako zlo za neko dobro. Mogu komotno reci da me je to iskustvo i te kako oblikovalo i da su mnoge moje pesme i moji zivotni koraci, pa cak i gluposti koje sam pravio, u stvari bili beg od agonije te fabrike. A danas osecam neku drugu vrstu kreativnog nemira. Jos mi je srce zdravo, ali albume koncipiram s puno vise razuma.

Po cemu znate da ima „jos kremena u vasem starom upaljacu“?
- Pa, na osnovu konkretnih parametara. sta ja mogu kad me jos zovu na bis, sto bi rekao Rambo Amadeus.

Koje ste jos mudrosti proverili; ima li uticaja Umberta Eka, Mese Selimovica koje citate?
- citajuci, cesto naidem na misao ili stih koji me obuzme i koji mi da inspiraciju za pesmu. Jedna od pesama koje su na taj nacin nastale je: „Moj je zivot svicarska“. Ja sam sebe doslovno pronasao u stihu Emili Dikinson.

Sta mislite o balkanskoj muzici u izvodenju Neleta Karajlica, Bregovica i Kusturice?
- Vracamo se na pricu o antiglobalizmu. Lepo je kada muzika sa ovog podneblja postane znak raspoznavanja i vrednost po kojoj nas uvazavaju. S druge strane, ne bih zeleo da u procesu izvoza muzike sa ovog podneblja dode do banalizacije. Kulturni identiteti koje poseduju narodi Balkana malo su slozeniji i viseslojniji, ima tu i sevdaha.

Autor: Simonida Stankovic | 27.09.2007 - 09:04